Film može biti moćan alat u psihoterapiji, jer kroz priče i vizuelni narativ podstiče introspekciju, empatiju i otvorenost za dijalog. U psihoterapijskom kontekstu, filmovi omogućavaju klijentima da se identifikuju s likovima i njihovim borbama, pružajući siguran prostor za refleksiju o sopstvenim iskustvima i emocijama.
Kultura dijaloga kroz film dolazi do izražaja kada se koriste scene koje pokazuju autentičnu komunikaciju, rešavanje konflikata ili suočavanje sa traumom. Takve priče mogu poslužiti kao model za razvijanje zdravijih obrazaca komunikacije u stvarnom životu.
Ulaz: 600 RSD
